Документ о политици додјеле концесија у Босни и Херцеговини Штампај Е-пошта
Уторак, 10. октобра 2006. године - СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ - Број 82

ПАРЛАМЕНТАРНА СКУПШТИНА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

На основу члана 17.  став 1.  Закона о концесијама Босне и Херцеговине (“Службени гласник БиХ”, број 32/02 и 56/04), Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на 79.  сједници Представничког дома, одржаној 18. маја 2006.  године, и на 61.  сједници Дома народа, одржаној 27.  јула 2006.  године, усвојила је

ДОКУМЕНТ О ПОЛИТИЦИ ДОДЈЕЛЕ КОНЦЕСИЈА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Увод

Концесија у основи значи давање права на кориштење одређених природних ресурса или јавних добара које органи власти уступају домаћем или страном лицу (према законима у Босни и Херцеговини - правном лицу) под одређеним увјетима и на одређени рок.

Концесије као облик улагања настале су још у доба Старог Рима, а давање концесија постаје значајније и све присутније настанком и развојем савременог капиталистичког система привређивања.  Технички и финансијски најзахтјевнији пројекти, остварени концесионим давањима, били су тунел испод канала Ла Манш, Суецки канал, Панамски канал, мрежа аутопутева у Шпанији и сл.

Савремени процеси глобализације и интернационализације националних привреда, те стварање претпоставки за јачање токова регионалног повезивања и економског интегрирања у Европску унију актуелизирају потребу крупних капиталних инфрастуктурних инвестирања, посебно у области саобраћаја, енергетике, комуникација, водопривреде и сл.  Несумњиво је да њихова реализација захтијева веома значајна инвестициона средства, којима не располаже већина земаља, посебно оних мање развијених и у процесу транзиције.  Зато су ове земље упућене на потребу ангажирања страног капитала за реализацију поменутих циљева и интереса.
Давање концесија један је од посебно погодних облика ангажирања приватног страног и домаћег капитала с циљем финансирања инвестиција у области кориштења природних ресурса или изградње инфраструктурних објеката и других јавних добара у опћој употреби.
С тим циљем донесени су закони о концесијама у Босни и Херцеговини, на ентитетском и државном нивоу.  Закони су у потпуности међусобно усклађени а њима се утврђују увјети под којима се домаћим и страним правним лицима могу додјељивати концесије за осигуравање инфраструктуре и услуга, финансирање, пројектирање, изградња, одржавање и руковођење радом те инфраструктуре и с њом повезаних објеката и уређаја, као и кориштење природних ресурса.

Закони којима је уређена област концесија у БиХ су:

    * Закон о концесијама БиХ (“Службени гласник БиХ”, бр.  32/02)
    * Закон о концесијама Федерације БиХ (“Службене новине ФБиХ”, бр.  40/02)
    * Закон о концесијама РС (“Службени гласник РС”, бр.  25/02) и
    * кантонални закони о концесијама.
Како се концесионарство у појединим привредним областима и јавним дјелатностима разликује због низа спечифичности које су везане за ту област, намеће се потреба да се, осим у наведеним законима, додјела концесија обради и у законима за поједине области (воде, шуме, путеви, жељезнички саобраћај, поштански и телекомуникацијски саобраћај, енергетика, рударство. . . . ) и јавне дјелатности, које могу бити предмет концесија.

У том смислу, потребно је убрзати поступак доношења закона на државном нивоу, којима се регулирају одређене области, а у постојећим ентитетским законима, у којима то није обрађено, извршити допуне у смислу регулирања питања концесија за ту област.

Закон о концесијама БиХ обавезао је Комисију за концесије да припреми “Документ о политици додјеле концесија” и достави га на усвајање Савјету министара БиХ и Парламентарној скупштини БиХ, водећи рачуна о подјели надлежности у овој области.

Овај документ и ентитетски документи о политици додјеле концесија потпуно су међусобно усклађени као и закони из те области и циљ им је да допринесу стварању што повољнијег амбијента за привлачење и ефикасније инвестирање приватног, страног и домаћег капитала у одређене привредне капацитете или у развој појединих услужних дјелатности.

I. Општа опредјељења и предмет концесионих давања

Усвајањем Закона о концесијама БиХ, Закона о концесијама ФБиХ и Закона о концесијама РС изражено је јасно опредјељење да се развој инфраструктуре, пружање услуга и експлоатација природних ресурса унаприједи финансирањем кроз додјелу концесија.

У недостатку властитих извора финансирања, а полазећи од основних опредјељења за промјеном власништва и развојем на тржишним основама, Босна и Херцеговина жели подстаћи приватизациске процесе и директна страна улагања увођењем додјеле концесија у оним секторима који не могу бити предмет приватизације.  Ово тим прије када се имају у виду финансирања амбициозних развојних програма и инвестирања у крупне инфраструктурне капацитете и друге јавне објекте, посебно оне који чине основу успјешнијег укључивања Босне и Херцеговине у актуелне регионалне и еуроекономске интеграционе процесе.

Босна и Херцеговина укључена је у међународне и регионалне планско-развојне пројекте у секторима транспортне, путне и комуникацијске инфраструктуре, енергетских и туристичких потенцијала, што представља додатни подстицај за додјелу концесија у овим областима.

У Босни и Херцеговини су сконцентрирана економски значајна природна добра, изграђена је и планирана изградња низа инфраструктурних и енергетских објеката, извршена приватизација великог броја привредних субјеката који користе природна добра и дају значајан допринос њеном развоју.

На основу досадашње искориштености ових потенцијала и реалних могућности њиховог развоја, јавља се потреба за њиховим даљњим истраживањима, изградњом, експлоатирањем и кориштењем у складу са савременим достигнућима науке, технике и технологије и њиховим рационалним управљањем према међународним стандардима.

У складу са усвојеним законима, предмет концесија у Босни и Херцеговини могу бити:

Изградња и/или доградња и кориштење или само кориштење:

    * аутопутева, магистралних путева, путева и припадајућих инфраструктурних објеката, жељезничких пруга, пловних канала, лука и аеродрома;
    * кориштење водотока и других вода;
    * изградња енергетских објеката;
    * изградња и кориштење или кориштење хидроакумулација;
    * истраживање и/или кориштење енергетских и других минералних сировина;
    * истраживање и/или кориштење сирове нафте и земног плина;
    * кориштење грађевинског земљишта;
    * кориштење шума и шумског земљишта;
    * лов и риболов;
    * изградња, кориштење и управљање цјевоводним транспортом нафте и плина и складиштење у цјевоводима и терминалима;
    * услуге у сектору комуникација;
    * игре на срећу;
    * путнички и теретни жељезнички саобраћај;
    * јавни линијски пријевоз лица;
    * кориштење љековитих термалних и минералних вода;
    * истраживање и/или кориштење неметалних минералних сировина, укључујући све секундарне минералне сировине утврђене посебним законом;
    * хидромелиорациони системи и системи за вађење материјала из водотока и водних површина;
    * кориштење пољопривредног земљишта;
    * хотели и остали туристички објекти;
    * простори и објекти привредног и градитељског наслијеђа;
    * друга добра у смислу члана 1.  став 2.  Закона о концесијама БиХ.
 
II. Инвестициона клима и правно-институционални оквир

Да би се привукао страни или агажирао домаћи капитал, морају се стварати повољни увјети за пословање, односно повољна инвестициона клима за стране и домаће инвеститоре.

Унапређење инвестиционе климе подразумијева све оне мјере које предузима и проводи извршна и законодавна власт на стабилизацији укупног политичког и економског стања у земљи.

Свака озбиљнија студија, која се бави могућностима улагања, узима у обзир и процјену инвестиционе климе.  Критерији за ту процјену своде се на политичке и економске ризике и подразумијевају:

    * политичку, правну и социјалну сигурност;
    * стабилне увјете привређивања, односно да се привредна кретања могу предвиђати с великим степеном извјесности;
    * позитивне ставове власти и грађана према страним и домаћим приватним инвестицијама;
    * повољан вањскотрговински, царински и девизни третман улагања као и поврат уложених средстава и добити;
    * евентуална, претходна улагања у инфраструктуру (енергетика, вода, комуникације);
    * постојање поуздане и обучене радне снаге;
    * конкурентан приступ сировинама и другим домаћим изворима;
    * разумијевање за интерес приватних улагача у погледу рентабилности и профита.
Најважнији увјети који чине суштину инвестиционе климе су политичка и економска стабилност земље и њеног окружења, али и компатибилност правног и економског система са земљама тржишне привреде и чланицама Европске уније.  Страни, а и домаћи инвеститори, неће реализирати ниједан озбиљнији пројекат без ове оцјене.  чињеница је да се инвестициона клима у Босни и Херцеговини из године у годину стално унапређује и стварају се повољнији пословни увјети за страна и домаћа улагања.

Према оцјени угледних међународних институција које се баве овим питањем, Босна и Херцеговина сврстава се у ред земаља које су у односу на претходни период унаприједиле пословну климу.  Тако је, према оцјени Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), датој у Извјештају пројекта о процјени концесија1, у аугусту 2005., постојећи Закон о концесијама БиХ, у смислу усаглашености с постојећим међународним стандардима2 за ову област, оцијењен као “средње усаглашен”.  Према истом извјештају, позитивно су оцијењене обавезе доношења документа о политици једнаког третмана приватног сектора и могућности додјеле концесија домаћим и страним правним лицима под једнаким увјетима.

Тако се у Босни и Херцеговини корјенитим реформама, усвајањем и доношењем стратешких докумената, закона и прописа значајно унапређује пословно окружење и ствара све боље увјете за страна и домаћа улагања, али постоје још бројна питања која треба ријешити да би се пословна клима још више унаприједила.  То се, прије свега, односи на преузимање међународних стандарда и развијене праксе инвестирања у концесионе пројекте кроз учешће приватног сектора (ПСП- Привате Сецтор Партиципатион) и јавно-приватног партнерства (ППП- Публиц Привате Партнерсхип), као и препорука и смјерница ЕУ у области концесионих улагања.

Устав БиХ, устави РС и ФБиХ, као и Статут Брчко Дистрикта БиХ гарантирају заштиту приватног капитала и власништва, тржишне привреде, као и заштиту директних страних улагања у погледу одузимања или ограничавања, слободу обављања привредних и других дјелатности, заштиту од било какве дискриминације као и остала права и слободе.

Законом о политици директних страних улагања у БиХ регулиране су основе политике и принципи учешћа страних улагача у бх.  привреди, а на основу овог закона донесени су усаглашени закони о страним улагањима у РС и ФБиХ, који промовирају отворену, слободну и тржишно вођену економску политику, штите страна улагања од било којег вида дискриминације, омогућавају одређене царинске повластице, штите право страног улагача на слободан трансфер добити у иноземство, омогућава страним улагачима иста власничка права на некретнинама која имају домаћа лица, као и друге видове слобода и права у инвестирањима.

Уз наведено, доношењем Закона о концесијама БиХ, као и ентитетских закона о концесијама, заокружен је правни и институционални оквир за страна и домаћа концесиона улагања.

III Природни и друштвени ресурси - основ концесионих улагања

Природни ресурси у Босни и Херцеговини чине добар основ за концесиона улагања, што може бити један од врло значајних ослонаца у усмјеравањима будућег привредног развоја.

За земље у транзицији, с неразвијеном привредом и инфраструктуром, као што је Босна и Херцеговина, значајна страна улагања неопходан су предувјет привредног напретка.

На основу досадашњих истраживања, прикупљених података и актуелних процјена, јасно је да се у Босни и Херцеговини располаже значајним природним и друштвеним ресурсима:

    * Резерве угља процјењују се на 3,9 милијарди тона, што је 93% укупног енергетског потенцијала БиХ и још увијек нису потпуно истражене.
      Постоје процјене које указују на могућност проналажења значајних резерви каменог угља.
    * Металичне минералне сировине су разноврсне, а процјењује се да резерве руда жељеза износе 718 милиона тона, боксита 86 милиона тона, олова и цинка 60 милиона тона.
    * Неметални минерали: камена со и профилит с процијењеним резервама од око 14,5 милиона тона.
    * Вода је врло издашан природни ресурс а користи се као: хидропотенцијал брзих планинских, као и врло издашних низијских ријечних токова (процјењује се на 4300 МW електричне енергије, а искориштено је око 50%); изворска, веома чиста, квалитетна и питка вода, погодна за тржишно паковање; термалне и минералне воде на више локалитета, са преко 220 различитих изворишта, погодне за бањска лијечења, које још увијек нису довољно истражене.
    * Налазишта нафте нису довољно истражена а нафта је пронађена у траговима на више локалитета.
    * Шуме се простиру на површинама од 2,7 милиона хектара, што чини око 52% укупне површине БиХ.
    * Вјетар, као природни ресурс за производњу електричне енергије, нарочито у планинским подручјима.
    * Пољопривредно земљиште у БиХ износи 1,5 милиона хектара и погодно је за узгој житарица и крмног биља, а посебна погодност је што није загађено пестицидима и интересантно је за производњу здраве хране.
    * Туристички потенцијали БиХ веома су разноврсни.  Босна и Херцеговина посједује изузетне природне љепоте, погодне климатске увјете и богато културно хисторијско наслијеђе.
      Босна и Херцеговина има олимпијске планине с развијеном инфраструктуром за зимске спортове, очуване и још недовољно кориштене планиске предјеле за екстремне спортове, лов и риболов, сплаварења и рафтинге на дивљим водама, природно очуване и незагађене планинске ријеке и језера, морске плаже, бањска љечилишта, те значајне културнохисторијске и вјерске објекте.
    * Инфраструктурне и транспортне комуникације у Босни и Херцеговини нису довољно развијене, те пружају могућност интензивног развоја, што је неминовна потреба, нарочито ради географског положаја на важним транспортно-комуникацијским трасама Југоисточне Европе.
Босна и Херцеговина располаже с око 22.600 км путне мреже (3.788 км магистралних путева, 995 км тзв.  европских путева и тек 20-ак км аутопута), 1.031 км жељезничких пруга и 330 км пловног пута ријеком Савом.

Босна и Херцеговина нема морских лука, али има двије ријечне луке на Сави.
Ресурсима се свакако мора управљати и располагати на рационалан и ефикасан начин, уз примјену савремених технолошких достигнућа и знања, како би се остварили што повољнији економски резултати.

Људски потенцијал и друштвена инфраструктура (образовање, здравство, установе за збрињавање или помоћ одређеним категоријама становништва и сл. ) такођер су основ за концесионих улагања која могу допринијети бржем развоју друштва.

Концесионим улагањима могу се дати сљедећи приоритети, а у сврху што бољег и ефикаснијег развоја:

1.    Кориштење вода, као обновљивог природног богатства, за изградњу хидроенергетских објеката те у комерцијалне, туристичке, здравствене и друге сврхе.

2.    Кориштење минералних сировина: жељеза, боксита, угља, соли и разних минерала за потребе грађевинарства.  Овдје већ постоје изграђени значајни капацитети за екстракцију и прераду и на томе треба интензивирати развој земље.

3.    Кориштење пољопривредног земљишта, као и развој пољопривреде, треба да буде један од приоритета развоја.  Тиме би се, истовремено, створио основ за развој различитих могућности у прерађивачкој индустрији, запошљавању, и сл.

4.    Кориштење туристичких потенцијала за развој различитих и богатих туристичких и спортско-рекреативних садржаја.

5.    Кориштење постојећих објеката, као и градња нових, у области инфраструктуре транспорта и комуникација.
 
IV. Развојни пројекти Босне и Херцеговине у функцији еуроинтеграционих процеса и могућности концесионих улагања

Пред Босном и Херцеговином у наредном средњорочном периоду су велики изазови у погледу јавних инвестиција.  Концесионарство као облик улагања приватног капитала сигурно ће наћи своје мјесто у тим инвестицијама.

Босна и Херцеговина налази се на путу еуроатлантских интеграција које, између осталог, намећу испуњавање међународних обавеза проистеклих из међународних споразума, конвенција, директива ЕЦ, регионалне и билатералне сарадње са сусједним државама, те усаглашавање и прилагођавање развојно-планских циљева потребама и опредјељењима Европске уније и шире међународне заједнице.

Босна и Херцеговина преузела је обавезе и одговорност за реализацију дугорочних развојно-планских пројеката који ће бити усклађени с опћим опредјељењима међународне заједнице и региона којем припада.

Европска унија дефинирала је политику развоја Трансевропске мреже за транспорт, енергетику и комуникације (ТЕН)1 и каснијим одлукама (1692/96/ЕЦ, 1346/2001/ЕЦ) зацртала циљеве и приоритете интегрирања националних транспортних мрежа у јединствену Трансевропску мрежу.  Хелсиншком декларацијом из 1997.  Босна и Херцеговина укључена је у Паневропску транспортну мрежу проширењем транспортног Коридора В граном ц која из луке Плоче кроз Босну и Херцеговину води до Будимпеште и спаја се с Паневропским коридором В.

Споразумом из Кyота дефинирани су основни принципи заштите околиша и утврђена политика будућег развоја која ће уважавати дефиниране принципе и опћеприхваћене стандарде.  Ти стандарди поштиват ће се и приликом будућих инвестирања и прилагођавања већ изграђене инфраструктуре тим стандардима.

ЕУ кроз програме ЦАРДС (Цоммунитy Ассистанце фор Рецонструцтион, Девелопмент анд Стабилисатион-ЕЦ 2666/2000), Пакт стабилности (Стабилитy Пацт) и регионалне иницијативе (ЦЕИ, Јадранско-јонска, СЕЕЦП) жели пружити подршку земљама Југоисточне Европе и омогућити приступ међународним финансијским фондовима како би своје развојне програме реализирала у складу са зацртаним циљевима и директивама ЕУ.  Босна и Херцеговина активно учествује у овом процесу и очекује финансијску подршку и приступ развојним финансијским фондовима кроз грантове и повољне кредитне аранжмане.  Међутим, обим планираних инвестиција, према до сада урађеним студијама, сигурно ће захтијевати и ангажирање приватног капитала давањем концесија.

Босна и Херцеговина је и у билатералним односима са сусједним државама покренула велики број заједничких активности у секторима водопривреде, заштите ријечних сливова и енергетике.  Све то указује на велику потребу ангажирања и приватног капитала у ове инвестиције давањем концесија.  Нарочито изражене потребе су у секторима друмског и жељезничког саобраћаја, енергетике, цијевног транспорта, ријечног транспорта, секторима телекомуникација, туризма, заштите околиша и сл.  Босна и Херцеговина има важан положај у транспортно-комуникацијском систему јужне и средње Европе.  Кроз регион Југоисточне Европе пролази шест од десет паневропских коридора.  Према Регионалној балканској инфраструктурној студији - РЕБИС (ЕЦ-ЦАРДС Програм, 2003. ) Босна и Херцеговина се граном Вц Коридора и рутама 2а према сјеверозападу (Зеница-Бања Лука, Градишка), 2б према југоистоку (Сарајево-Фоча-Подгорица) и 3 према истоку (Сарајево-Вишеград-Ужице) укључује у паневропске коридоре В, ВИИИ и X, а ријеком Савом у Паневропски коридор ВИИ који иде Дунавом.

За изградњу ове инфраструктуре, која подразумијева путну мрежу, жељезничку мрежу, пловност Савом, луке као и пратеће објекте и супраструктуру по прихваћеним стандардима ЕУ, Босни и Херцеговини бит ће потребна значајна финансијска средства.  Са становишта концесија и приватних инвестиција, финансирања оваквих пројеката веома су захтјевна јер је дуг период поврата средстава уз ризике у предвиђањима саобраћајних токова.  АЗато је, осим БОТ (Буилд-Операте-Трансфер) модела, за оваква финансирања погодан модел тзв.  јавно- приватног партнерства (ППП2 Публиц Привате Партнесхип).

Основне карактеристике садашњег стања транспортно-комуникацијског система су:
    * У жељезничком саобраћају Босна и Херцеговина располаже с укупно 1.031 км жељезничких пруга.  Овај систем саобраћаја претрпио је велике ратне штете у периоду од 1992.  до 1995.  у вриједности од више стотина милиона долара.  Данас је овај систем технички и организационо недовољно обновљен.  Основни правци који би босанскохерцеговачке жељезнице увели у Паневропску жељезничку мрежу свакако је Паневропски коридор Вц (Шамац-Добој-Сарајево-Чапљина-Плоче); Паралела 10 (Трансверзална жељезничка линија Зворник-Тузла- Добој- Бањалука-Нови Град-Република Хрватска); Правац сјевер-југ (Добрљин-Нови Град- Бихаћ-Мартин Брод- Книн, Република Хрватска) и пруга Бановићи- Тузла-Брчко.
    * У друмском саобраћају Босна и Херцеговина располаже с око 22.600 км категоризираних путева, али тек са свега 20-ак км савремених аутопутева, што неодгодиво налаже убрзани рад на дефинирању праваца, програмирању развоја и проналажењу потенцијалних партнера (концесионара) за финансирање и изградњу ове мреже.  В том смислу приоритетна је изградња Коридора Вц, на траси Јадранско море-Сарајево-Република Хрватска- Мађарска, као и рута 2а: Зеница-Бања Лука-Градишка, 2б: Сарајево-Фоча-Подгорица и 3: Сарајево-Вишеград-Ужице.
    * У авиосаобраћају Босна и Херцеговина располаже оспособљеним и активним аеродромима у Сарајеву (с годишњим прометом од око 300.000 путника), Тузли (с око 15.000), Мостару (с око 15.000) и Бањој Луци (с око 40.000).  Међутим, стање у погледу пријевозних капацитета није ни близу задовољавајућег.  Интерес за кориштење авиопријевоза у Босни и Херцеговини је очигледан, па се у наредном периоду очекује стално повећање обима пријевоза, нивоа и квалитета пријевозних услуга и степена сигурности.  Према предвиђањима обрађеним у Студији Транспорт Мастер План у БиХ (ЈИЦА 2001. ), број путника за 2020.  у Босни и Херцеговини могао би бити око милион и 250 хиљада, од чега би аеродром у Бањој Луци имао око 250 хиљада, у Мостару 150 хиљада, у Тузли 150 хиљада и Сарајеву око 700 хиљада.  Дугорочно гледано, могу се очекивати значајна инвестирања у ове капацитете како би се удовољило потребама у наредном периоду, а што ствара простор приватним улагањима путем концесија.  Стратегија развоја система за управљање зрачним саобраћајем у Босни и Херцеговини усвојена је крајем 2005.  године.
    * Ријечни и поморски саобраћај у Босни и Херцеговини одвија се преко луке Плоче у Републици Хрватској, те ријеком Савом читавом дужином кроз БиХ.  Овај саобраћај користи се готово искључиво за пријевоз у базно-сировинском, рударском, енергетском и хемијском комплексу.  Ријека Сава добила је статус међународног значаја, а као пловни пут директно је повезана с Паневропским коридором ВИИ - ријека Дунав.  На Сави се налазе и двије значајне ријечне луке (Брчко и Шамац) с већ изграђеним претоварним капацитетима.  Споразум о Сави и Дунавска конвенција отварају велике могућности за инвестирање у инфраструктуру овог пловног пута.
    * Поштански и телекомуникацијски саобраћај у Босни и Херцеговини данас пружа задовољавајући обим услуга.  Поред класичног поштанског саобраћаја и телекомуникација, у употреби су брза пошта, мобилна телефонија, сателитска средства веза и интернет.  Ипак, предстоји значајан посао програмирања и увезивања ових система унутар Босне и Херцеговине, који је још увијек исцјепкан.  Динамика обнове и развоја овог саобраћаја кроз концесиона давања и конкуренцију омогућит ће достизање европских и свјетских стандарда.

Електронски медији захтијевају модернизацију пријеносне мреже РТВ сигнала, дигитализацију система и унапређење инфраструктуре, што ће отворити доста простора и концесионим улагањима у овој области.

У енергетском сектору, у складу с Директивама ЕУ које се односе на овај сектор и Уговором о енергетској повељи који су потписале земље Југоисточне Европе с ЕУ, Босна и Херцеговина приступила је изради Стратегије енергетике која обухвата планирање развоја овог сектора до 2030.

Босна и Херцеговина обавезала се да ће пратити европска и свјетска кретања у енергетици и тако се укључити у систем европске понуде и потражње. То ће захтијевати дугорочне процесе реформе, дерегулације и либерализације енергетике у Босни и Херцеговини која је почела у електроенергетском сектору а бит ће настављени и у осталим енергетским секторима.

Основна карактеристика енергетског сектора је недовољна истраженост резерви и потенцијала по структури (фосилна горива-угаљ, нафта, природни плин, обновљиви извори-хидроенергија, геотермална енергија, енергија вјетра, сунчана енергија, енергија биомасе и др. ) и недовољна развијеност капацитета у погледу производње, пријеноса, дистрибуције, транспорта, складиштења и транзита кроз Босну и Херцеговину.

Босна и Херцеговина користи хидропотенцијал са око 2100 МW, а потенцијални капацитети износе око 4300 МW, што значи да је искориштено мање од 50% хидропотенцијала.  Босна и Херцеговина нема развијену мрежу цијевног транспорта.  Изграђен је плиновод којим се транспортира плин од Зворника до Сарајева и Зенице.

Регионално тржиште природног плина, чију студију финансира Свјетска банка, отворит ће могућности за укључење Босне и Херцеговине у Западнобалкански коридор (Wестерн Балкан Цорридор) пријеноса плина од Грчке према Словенији и Аустрији што би значајно допринијело укупној стабилизацији енергетског сектора.

Како се планира и изградња регионалног плиновода од сјевера према југу, може се закључити да ће изградња ове мреже захтијевати значајна инвестирања што отвара могућности и за концесије у овој области.

V. Друштвено -економски циљеви концесионих улагања

Функционирање бх.  привреде у посљедњим годинама карактеризира стање опће стагнације, уз неповољне трендове у кретању најзначајнијих економских показатеља, као нпр:

    * неповољан - низак друштвени брутопроизвод;
    * висока стопа незапослености;
    * низак степен кориштења производних капацитета;
    * дефицит у вањској трговини и сл.
Превазилажење оваквог стања, уз стварање претпоставки за ефикасније укључење бх.  привреде у актуелне процесе свјетске глобализације и успјешно интегрирање земље у Европску унију, могуће је остварити једино значајним инвестирањем у подизање нових и реконструкцију постојећих производних и инфраструктурних капацитета, те на основу тога, јачањем конкурентске способности домаће привреде на свјетском тржишту.  Међутим, властита акумулација и други домаћи извори финансирања у правцу остваривања повољнијих токова у функционирању и развоју бх.  привреде нису довољни, те је неопходно створити претпоставке за што успјешније привлачење и инвестирање страног капитала у домаћу привреду.

Будући да је давање концесија један од посебно погодних облика инвестирања страног капитала у домаћу економију, очекује се да ће се концесионим давањима у Босни и Херцеговини осигурати:

1.    повећање друштвеног брутопроизвода - концесиона улагања, у правилу, подразумијевају крупније инвестиционе захвате на основу којих долази до значајнијег пораста друштвеног брутопроизвода;

2.    повећање нивоа запослености - што се остварује новим инвестицијама, а чија реализација подразумијева запошљавање нове радне снаге;

3.    рационалније кориштење обновљивих, а посебно необновљивих природних ресурса.  У досадашњој пракси нису ријетки случајеви недовољно ефикасног и неконтролираног кориштења природних ресурса, а у функцији опћедруштвеног развоја и напретка земље;

4.    трансфер савремених технологија и знања - концесиона улагања реализирају се, у принципу, уз примјену најмодернијих техничко-технолошких достигнућа, чиме се остварује успјешан трансфер технологија и знања;

5.    повећање извоза и приступ новим тржиштима - посебно када се концесиона улагања остварују у привредним дјелатностима чији се производи могу успјешно реализирати на страним тржиштима, као и када се стварају увјети за бољу повезаност домаћих привредних субјеката са земљама из окружења;

6.    супституцију и/или смањење увоза - што је посебно случај када се концесија реализира у производњи добара која су дефицитарна на домаћем тржишту;

7.    стабилизирање јавног сектора - што се очитује повећањем фискалних и парафискалних прихода, а што је логична посљедица, тј.  резултат сваког концесионог инвестирања;

8.    увођење и јачање конкуренције - с новим инвестицијама, посебно оним у производне капацитете, јављају се нови субјекти понуде, што доприноси јачању конкуренције на домаћем тржишту;

9.    повећање квалитета и асортимана производа и услуга - увођењем савремених технологија, уз модернизацију производних капацитета, те јачањем конкуренције на тржишту, концесиона улагања значајно доприносе повећању квалитета и проширењу асортимана производа и услуга;

10.    повећање кредитног угледа земље код међународних развојних и инвестиционих финансијских институција.  Осим што доприносе стабилизацији јавног сектора (буџета) повећањем фискалних и других прихода, те тиме што подразумијевају директно инвестирање страног капитала у домаћу привреду, концесиона улагања индиректно доприносе подизању кредитно-финансијског угледа земље;

11.    запошљавање домаћих производних капацитета, и то на основу ангажирања појединих производно-услужних субјеката и куповине сировина и других добара на домаћем тржишту;

12.    повећање оперативне ефикасности улоге менаџмента у привређивању - што је посебно битно у савременим увјетима привређивања на свјетском тржишту, при чему улога менаџмента постаје све значајнија;

13.    увођење међународних стандарда у пословању по моделима развијених земаља - а што се може узети као један од незаобилазних предувјета за успјешан продор на међународно тржиште.

Осим поменутих, по основу концесионих давања могуће је остварити и друге циљеве и интересе економског развоја земље и њеног опћедруштвеног напретка.

VI. Општи принципи политике додјеле концесија

Одлуке о врсти, предмету и обиму концесије, које су у надлежности Босне и Херцеговине, доноси Савјет министара БиХ а потврђује их Парламентарна скупшина БиХ.  Одлуке о врсти, предмету и обиму концесија које су у надлежности ентитета доносе ентитетске владе.

Комисија за концесије БиХ своје надлежности обавља у својству Комисије за додјелу концесија БиХ или у својству Заједничке комисије за концесије.  У случају заједничке надлежности БиХ и/или ФБиХ и/или РС и/или Брчко Дистрикта БиХ за додјелу концесија, надлежни органи усаглашавају увјете и облик додјеле концесија.  Сва спорна питања која настану у вези с додјелом концесија између БиХ и/или ФБиХ и/или РС и /или Брчко Дистрикта БиХ рјешава Заједничка комисија за концесије.

Из тих разлога овај документ у неким својим дијеловима дотиче се политике концесија, сектора и добара независно од надлежности за њихову додјелу.

Приликом додјеле концесија у Босни и Херцеговини примјењиват ће се сљедећи опћи принципи:

1.    Транспарентност и недискриминација учесника у поступку, у складу са Законом о концесијама БиХ, а што ће се постићи тако да:

    * правила и информације везане за поступак додјеле концесија буду доступни свим заинтересираним учесницима;
    * се концесије додјељују под једнаким увјетима домаћим и страним правним лицима расписивањем јавног огласа, односно тендера који обавезно садржи: опис пројекта, дефиницију економских и правних увјета и захтјева пројекта, принципе и методе израчунавања накнаде, износ накнаде за концесију и таксе за учешће на тендеру, попис средстава и имовине која се даје на располагање концесионару, критерије за оцјену понуда за додјелу концесије, рок за достављање понуда, нацрт уговора о концесији, пореске олакшице везане за пројекат (ако постоје), списак потребних дозвола, одобрења или других овлаштења, као и друге податке које затражи Комисија за концесије.

2.    Оптимално кориштење природних ресурса, добара у опћој употреби и инфраструктурних објеката уз примјену највиших међународних стандарда за управљање тим ресурсима, с тим да се:

    * концесионирањем остваре најповољнији финансијски и економски ефекти за Босну и Херцеговину;
    * задовоље параметри одрживог развоја;
    * оствари директна или индиректна економска корист за БиХ.
3.    Постављање правних оквира за постојеће кориснике концесионих добара - правна лица, дефинирана Законом о концесијама, која у својој дјелатности користе природна богатства, добра у опћој употреби или обављају дјелатност од опћег интереса у складу са Законом о концесијама.

4.    Додјела по БОТ моделу концесија за инфраструктурне и друге значајне области који подразумијева изградњу, реконструкцију и финансирање комплетног објекта, уређаја или постројења, његово кориштење и предају БиХ након истека уговореног рока.  Осим БОТ модела у финансирању пројеката који захтијевају дуг период поврата средстава и велике ризике у предвиђањима, могу се користити и комбинирана финансирања тзв.  јавно-приватно партнерство (ППП-Публиц Привате Партнерсхип) које подразумијева заједничко улагање и заједнички ризик јавног сектора и приватног капитала.

5.    Сваки концесиони пројекат који се одобрава мора имати урађену студију економске оправданости.  Штудију економске оправданости припрема концедент а код самоиницијативних понуда, то се може захтијевати од концесионара.

    Студија подразумијева пројекат о степену техничко-технолошке, правне и економске оправданости концесије, испитивање природних увјета, урбанистичко-техничке могућности и ограничења, дозволе, одобрења, сагласности, утицај дјелатности на живот и здравље људи, те процјене ризика концесионог пројекта.

    Студија треба да покаже да је концесиони пројекат самоодржив, да доноси добит за БиХ, да се уклапа у циљеве утврђене овим документом, те како утиче на пружање услуга корисницима и накнаде које се наплаћују од њих.

6.    Давање приоритета додјели концесије у оним областима које ће:

    * допринијети задовољењу јавних потреба у одређеној области или средини;
    * повећати и стимулирати извоз и смањити вањскотрговински дефицит;
    * ангажирати домаће ресурсе и радну снагу;
    * подстицати развој неразвијених и сиромашних подручја;
    * доприносити уједначенијем регионалном развоју БиХ и уједначенијем кориштењу природних добара;
    * активирати прерађивачке капацитете користећи природне ресурсе којих у Босни и Херцеговини има довољно, унапређивати конкуренцију на домаћем тржишту и квалитет услуга које се пружају становништу.

7.    Пружање подршке концесионим пројектима која се огледа у:

    * политичкој и административној подршци;
    * подршци кроз царинске и пореске олакшице у складу са законима;
    * подршци у регулирању имовинскоправних односа;
    * сношењу заједничких непредвиђених ризика;
    * другим облицима подршке у зависности од захтјева концесионог пројекта.

8.    Заштита од негативних утицаја концесионих пројеката на животну средину осигурат ће се израдом посебне студије која ће у сваком конкретном случају дати одговор на ове утицаје и мјере за њихово свођење у прописане оквире.

9.    Давање концесија бит ће у функцији јачања конкуренције на тржишту уз спречавање монополског положаја концесионара у одређеним секторима привређивања.
10.    Концесиона накнада и начин њеног одређивања предмет је уговора о концесији, а на основу утврђених принципа и метода израчунавања садржаних у јавном позиву.  Уговором се утврђује висина, начин и рокови плаћања концесионе накнаде, а критерији за одређивање концесионе накнаде су врста, квалитет, односно категорија, количина, намјена и тржишна цијена добра од опћег интереса.  За обављање одређених дјелатности, критерији се утврђују према тржишним увјетима пословања, року трајања концесије, ризицима и очекиваном профиту.

    Када се оцијени да концесиона накнада није од примарног значаја за неки концесиони пројекат који је од интереса за БиХ, износ те накнаде може бити и умањен, односно симболичан.

    Критерији за утврђивање концесионе накнаде бит ће утврђени посебним правилником о утврђивању концесионе накнаде.
11.    Процјена и утврђивање јавног интереса обухвата економску, политичку, социолошку и опћу оправданост давања концесије и везана је за појам јавног добра.  Процјену постојања јавног интереса обавља концедент, посебно у случајевима самоиницијативне понуде за добивање концесије.

12.    Заштита добара која нису предмет концесије и археолошких предмета које концесионар пронађе током радова на концесионом подручју бит ће дефинирана одредбама уговора, а на основу позитивних законских прописа и важећих одлука Савјета министара БиХ и Комисије за очување националних споменика.

13.    Уговор о концесији, након законом проведене процедуре и уз сагласност Комисије, потписује ресорни министар.  Уговор не може бити закључен на период дужи од 30 година, а ако постоје изузетне околности које захтијевају улагања за која је потребан дужи временски период, уговорни рок може бити продужен, али не може бити дужи од 50 година.  Уговор се може и обновити на рок који не може бити дужи од половине првобитно уговореног.  Садржај уговора о концесији дефиниран је Законом о концесијама БиХ и обавезно обухвата:

    * садржај и обим концесије;
    * права и обавезе уговорних страна, укључујући и обавезу пружања сигурне услуге корисницима по најнижим цијенама, с обзиром на околности;
    * радње потребне за добивање овлаштења за провођење активности у складу с уговором о концесији;
    * увјете инвестирања;
    * олакшице и кориштење земљишта;
    * средства и имовину коју на располагање даје Савјет министара БиХ, владе ентитета или влада Брчко Дистрикта БиХ;
    * увјете за обнављање уговора;
    * санкције и накнаде за неиспуњавање обавеза уговорних страна;
    * раскид уговора и поступак у случају раскида уговора прије датума престанка утврђеног уговором;
    * начин рјешавања спорова укључујући и међународну арбитражу, ако се стране о томе договоре;
    * мјере које омогућавају финансирање пројекта;
    * одређивање и усклађивање тарифа или цијена;
    * износ накнада за концесију;
    * опис догађаја који се сматрају вишом силом;
    * остале елементе значајне за предмет уговора.
14.    Начин и рок примопредаје објеката након истека уговора дефинирају се уговором, уз обавезе концесионара да те објекте, уређаје и постројења преда у стању у којем је могуће њихово несметано кориштење и функционирање.

15.    Надзор, провјеру и праћење цјелокупног рада концесионара током трајања концесионог уговора обављат ће Комисија за концесије БиХ.

16.    Комисија за концесије БиХ успоставит ће регистар свих одобрених концесионих уговора у Босни и Херцеговини.  Регистар ће бити успостављен на основу евиденција ентитетских и кантоналних комисија за концесије и Комисије за концесије БиХ, а начин вођења регистра бит ће прописан посебним правилником о регистру концесионих уговора у Босни и Херцеговини.

* * *
За праћење извршења Документа о политици додјеле концесија у БиХ као и подношење годишњих извјештаја Савјету министара БиХ, у складу са Законом, задужена је Комисија за концесије БиХ.

На основу члана 17.  ст. 1.  Закона о концесијама Босне и Херцеговине (“Службени гласник БиХ”, број 32/02 и 56/04), овај документ припремила је Комисија за концесије БиХ а усвојен је на 109. сједници Савјета министара БиХ, одржаној 21. фебруара 2006.

ПСБиХ број 361/06
27.  јула 2006.  године
Сарајево

Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Мартин Рагуж, с.  р.
Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Горан Милојевић, с.  р.

 
< Претходно