Одлука о одобрењу студије економске оправданости концеденту,Министарству комуникација и транспорта Штампај Е-пошта

Службени гласник 26/07, Понедјељак, 9. априла 2007. године

КОМИСИЈА ЗА КОНЦЕСИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

На основу члана 6. став 1., члана 13. став 1. и 4. и члана 21. става 1, 2, и 3. Закона о концесијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 31/02 и 56/04) и члана 6. Правилника о поступку подношења захтјева и провођењу процедуре додјеле концесија ("Службени гласник БиХ", број 65/06), а у складу са Документом о политици додјеле концесија ("Службени гласник БиХ", број 82/06), Комисија за концесије Босне и Херцеговине, у својству Комисије за додјелу концесија Босне и Херцеговине, на петој сједници одржаној 8. фебруара 2007. године, доноси 

ОДЛУКУ 
О ОДОБРЕЊУ СТУДИЈЕ ЕКОНОМСКЕ ОПРАВДАНОСТИ
 

Концеденту, Министарству комуникација и транспорта Босне и Херцеговине одобрава се Студија економске оправданости за Пројекат "Аутоцеста на Коридору 5ц". 

Образложење 

Министарство комуникација и транспорта Босне и Херцеговине доставило је дана 11.01.2007. године Комисији за концесије БиХ Студију економске оправданости за Пројекат "Аутоцеста на Коридору 5ц" на разматрање и одобравање. 

Разматрајући Студију економске оправданости са аспекта Документа о политици додјеле концесија у Босни и Херцеговини, Комисија је констатовала да се Пројекат уклапа у општа опредјељења Босне и Херцеговине у погледу развоја и изградње инфраструктуре по основу концесионарства. 

Успостављени правни и институционални оквир као и укупни ресурси којима БиХ располаже, омогућавају успјешну реализацију оваквог Пројекта додјелом концесије. Пројекат се уклапа у политику развоја Транс-европске транспортне мреже као и Пан-европских путних коридора утвр|ених на министарским конференцијама на Крети (1994) и Хелсинкију (1997) и Меморандумом о разумијевању за развој транспортне мреже у Југоисточној Европи из 2004. године, чији је потписник и Босна и Херцеговина. 

Реализацијом Пројекта могуће је остварити више друштвено-економских циљева зацртаних у Документу о политици додјеле концесија у Босни и Херцеговини, Средњорочној развојној стратегији БиХ 2004-2007 (ПРСП), као и другим развојним документима у БиХ. Пројекат покреће запошљавање радне снаге, гра|евинске оперативе и прера|ивачких капацитета, омогућава трансфер технологија и подстиче на усвајање ме|ународних стандарда у многим дјелатностима. 

У погледу општих принципа политике додјеле концесија у БиХ, утвр|ених у Документу о политици додјеле концесија у Босни и Херцеговини, Комисија је утврдила да Пројекат у овој фази у основи задовољава усвојене принципе код додјеле концесија. 

Анализирајући Студију са аспекта добити коју пројекат доноси БиХ, Комисија је утврдила да је вредновање пројекта извршено "Cost-Benefit" ("Издатак-корист") анализом у посматраном тридесетогодишњем периоду гдје су идентификовани, квантификовани и новчано вредновани сви мјерљиви ефекти од почетка реализације Пројекта па до краја експлоатације:

  • економски трошкови изградње аутопута у износу од 5.609.870.000 КМ;
  • ефекти трошкова одржавања путне мреже, без и мреже са аутопутем;
  • ефекти оперативних трошкова возила, трошкова времена путовања, трошкова удеса у условима без аутопута и са аутопутем;
  • ефекти новоствореног саобраћаја;
  • резидуална вриједност пројекта (тржишна вриједност Пројекта послије 30-годишње експлоатације), обрачуната је у вриједности 80% трошкова реализације.

На основу прегледа издатака и користи Пројекта израчунати су основни показатељи друштвено-економске ефикасности Пројекта: прво, економска интерна стопа поврата уложених средстава (ЕИРР) и друго, нето-садашња вриједност пројекта (НПВ). Интерна стопа поврата за пројекат у цјелини износи 13,19% што представља стопу друштвене ефикасности, односно стопу поврата уложених средстава на годишњем нивоу. Нето-садашња вриједност пројекта за дисконтне стопе 8% до 12% је позитивна. Наведено показује да Пројекат доноси значајну добит Босни и Херцеговини, што указује и на његову друштвено-економску оправданост. 

Са финансијско-тржишног аспекта студија показује задовољавајућу оправданост и рентабилност и за улагача са просјечном интерном стопом рентабилности (ФИРР) од 6,48%. У зависности од модела финансирања, дефинисања учешћа јавног сектора и дефинисања пратећих услуга које студија није третирала, ова стопа може да буде и повољнија. 

Анализа осјетљивости показује да Пројекат није битније осјетљив на прекорачење инвестиција и смањење ефеката у границама од 10%, као и пролонгирање рокова изградње до двије године. Нешто већи утицај на рентабилност Пројекта има повећање трошкова реализације и смањење прихода за 20%, када економска интерна стопа поврата средстава износи 9.36%. И у овом случају Пројекат је рентабилан и доноси добит Босни и Херцеговини, будући да је интерна стопа поврата средстава већа од каматне стопе на кредите са којима би се могао финансирати Пројекат. 

Осим предњег, изградњом аутопута на Коридору 5ц оствариће се ефекти и на укупан економски развој БиХ, које није могуће квантификовати и новчано исказати, као што су:

  • развој појединих привредних дјелатности,
  • отварање нових радних мјеста,
  • пораст ГДП-а у БиХ, а посебно у ужем гравитационом подручју Коридора 5ц,
  • јачање конкуретности привреде Босне и Херцеговине.

Комисија је анализирала и утицај пројекта на накнаду која се наплаћује корисницима, јер студија предви|а да се по основу прихода од наплате путарине требају надокнадити утрошена средства изградње, трошкови одржавања и обнове аутопута, те трошкови управљања. 

Да би Пројекат обезбиједио потребан укупан приход који би покрио трошкове инвестирања и обезбједио добит кроз 30-годишњу експлоатацију, предви|ен је износ накнаде (путарине) од 0,0977 КМ/км, односно 9,77 КМ/100км за И-категорију возила, као и увећане путарине за остале категорије возила (ИИ, ИИИ, ИВ категорија). Износ путарине од 0,0977 КМ/км је на нивоу цијена путарина које се наплаћују у земљама у окружењу, а примјерен је Пројекту са аспекта стопе поврата уложених средстава, као и повећаном нивоу услуга које ће Пројекат пружати корисницима у периоду експлоатације аутопута. 

У Босни и Херцеговини није успостављен тарифни систем наплате путарине за кориштење аутопута. Висина путарине ће се ријешити са одре|еним степеном либерализације цијена путарина, што је неопходно са аспекта заштите самог Пројекта од потенцијалног ризика. Та висина ће се одредити тако да буде примјерена економским могућностима будућих корисника, као и да сама накнада не угрози Пројекат и његову профитабилност. 

Саобраћајном студијом, анализиран је утицај висине путарине на обим и структуру саобраћаја на аутопуту, тј. спремност на плаћање накнаде. Утвр|ено је да је 76% анкетираних возача заинтересовано за кориштење аутопута, а од тога њих 96% спремно је платити вожњу аутопутем. 

Раст друштвеног бруто производа (ГДП) у Босни и Херцеговини у наредном периоду, уз изражену вољу за кориштењем будућег аутопута са плаћањем, доводи до закључка да ће већ 2012.године, када је предви|ен завршетак прве дионице аутопута на Коридору 5ц, заинтересованост за кориштење аутопута уз плаћање накнаде достићи ниво од 95%, што представља показатељ који додатно обезбје|ује и оправдава реализацију овог Пројекта. 

Са аспекта утицаја Пројекта на давање услуга корисницима, евидентно је да се реализацијом пројекта аутопута остварују знатне уштеде у времену путовања, како за путнике, тако и за транспорт роба, у односу на постојеће секције релевантне мреже, која се суштински веже уз трасу магистралног пута М5/М17 на правцу Босански [амац/Босански Брод-Сарајево-Мостар-Плоче (који ће остати као алтернативни путеви без плаћања путарине), као и преусмјереног саобраћаја са других путних праваца. Корисници аутопута оствариће уштеде у експлоатационим трошковима за све врсте возила, а исто тако и уштеде у трошковима посљедица саобраћајних удеса. Кориштењем аутопута локалним предузећима омогућен је бољи приступ другим тржиштима, чиме ће знатно повећати конкурентност у производњи и пласману својих производа. На овај начин створиће се повољнији услови за инвестирање у нове пројекте са локацијом на утицајном подручју Коридора 5ц. 

На основу предњег, Комисија за концесије Босне и Херцеговине одлучила је као у диспозитиву Одлуке. 

Ова Одлука биће објављена у "Службеном гласнику БиХ". 

Број 01-1-05-3/07
8. фебруара 2007. године
Сарајево

Предсједавајући Комисије
Хамед Мешановић, с. р.